PA ŠTA DA VAM KAŽEM "DOSTA JE"
To sam trebao već i mnogo ranije da kažem. "Dosta je". Ustao sam, a mislim da nisam ni spavao. To će da bude šema vožnje. Ustajanje u praskozorje, pedaliranje do pola deset, deset, tu gde se nađem pronaći plažu gde ima hlada i kupati se do predvečerja a onda nastaviti još malo da bih onda digao šator i prenoćio. 
To mi je bio plan, stvarnost je malo drugačija. Pa ja sam sada cikloputnik. Izljubih se sa familijom, strina mi je davala novaca, moram priznati da sam ga i uzeo. Malo al' ...kada sam polazio na put morao sam se odreći, promenuti način života, način ishrane, sve jer pedaliranje je...pedaliranje. Vožnja me je obuzala. Do Rijeke mi je bilo teško,ma nisam vozio već neko vreme. Ali sa svakim kilometrom postalo mi je normalnije. Svako mesto teško je opisati ili ga i spomenuti, meni je bilo dobro gde ima hladovine, gde ima dobre plaže, gde sam bio umoran pa napravio pauzu ili mi je bilo vreme da jedem pa bih napravio pauzu. A i normalno je da kada si sat-dva u nekom selu, nemožeš da biraš možda i poznatiju plažu. I šta je to poznatija plaža? Tu si gde jesi i to ti je to. Još uvek nisam ukapirao telefon, internet i njihove prednosti pa mi je ostalo samo da se kupam. Sunčanje mi nije bilo prioritet, jer sam se vozeći sunčao pa mi je sunca dosta bilo. A moram i to da kažem, sunca je bilo više nego dovoljno, temeratura 38-40 stepeni. Posle Rijeke, Kraljevica, Jadranovo, Dramlja prvo mesto u kome ću se duže odmarati je Crikvenica. 
To je već udaljeno četrdesetak kilometara od Opatije. Mesto sa plažom i hladom mediteranskih biljki, mesto kakvo sam tražio. 7000 stanovnika mahom hrvati. Rimsko ime Ad Turres što bi značilo "kod tornjeva". Nije mi to jasno ali tako se zvao. Meštani se bave prvo turizmom pa tek onda ribarstvom, vinarstvom, brodarstvom. Jedini koga sam od poznatih prepoznao je vaterpolista Karlo Stipanić, član zlatne Jugoslovenske ekipe, 
Moram priznati da sam legao na plažu, pored mora modrog i zelenog da mi se nije nista dalo od proveravanja kulturne baštine. Na gradskoj plaži, jedina mana što sam video i u mestima posle je plaćanje vode za tuširanje. Meni to ništa nije značilo, nisam se tuširao jer mi nije smetala slana voda. Pa zbog nje sam i na moru. I kupao sam se. Kako se veče približavalo krenuo sam dalje, 
put Novog Vinodolskog. Žao mi je Crikvenice, trebao sam tu spavati. Posle Selca sa prvim nagoveštajem mraka stigao sam u Novi Vinodolski. Tu sam pored bicikla, postavio vreću i spavao pod vedrim nebom.Prvi neponovljivi doživljaj.
To sam trebao već i mnogo ranije da kažem. "Dosta je". Ustao sam, a mislim da nisam ni spavao. To će da bude šema vožnje. Ustajanje u praskozorje, pedaliranje do pola deset, deset, tu gde se nađem pronaći plažu gde ima hlada i kupati se do predvečerja a onda nastaviti još malo da bih onda digao šator i prenoćio. 
To mi je bio plan, stvarnost je malo drugačija. Pa ja sam sada cikloputnik. Izljubih se sa familijom, strina mi je davala novaca, moram priznati da sam ga i uzeo. Malo al' ...kada sam polazio na put morao sam se odreći, promenuti način života, način ishrane, sve jer pedaliranje je...pedaliranje. Vožnja me je obuzala. Do Rijeke mi je bilo teško,ma nisam vozio već neko vreme. Ali sa svakim kilometrom postalo mi je normalnije. Svako mesto teško je opisati ili ga i spomenuti, meni je bilo dobro gde ima hladovine, gde ima dobre plaže, gde sam bio umoran pa napravio pauzu ili mi je bilo vreme da jedem pa bih napravio pauzu. A i normalno je da kada si sat-dva u nekom selu, nemožeš da biraš možda i poznatiju plažu. I šta je to poznatija plaža? Tu si gde jesi i to ti je to. Još uvek nisam ukapirao telefon, internet i njihove prednosti pa mi je ostalo samo da se kupam. Sunčanje mi nije bilo prioritet, jer sam se vozeći sunčao pa mi je sunca dosta bilo. A moram i to da kažem, sunca je bilo više nego dovoljno, temeratura 38-40 stepeni. Posle Rijeke, Kraljevica, Jadranovo, Dramlja prvo mesto u kome ću se duže odmarati je Crikvenica. 
To je već udaljeno četrdesetak kilometara od Opatije. Mesto sa plažom i hladom mediteranskih biljki, mesto kakvo sam tražio. 7000 stanovnika mahom hrvati. Rimsko ime Ad Turres što bi značilo "kod tornjeva". Nije mi to jasno ali tako se zvao. Meštani se bave prvo turizmom pa tek onda ribarstvom, vinarstvom, brodarstvom. Jedini koga sam od poznatih prepoznao je vaterpolista Karlo Stipanić, član zlatne Jugoslovenske ekipe, 
Moram priznati da sam legao na plažu, pored mora modrog i zelenog da mi se nije nista dalo od proveravanja kulturne baštine. Na gradskoj plaži, jedina mana što sam video i u mestima posle je plaćanje vode za tuširanje. Meni to ništa nije značilo, nisam se tuširao jer mi nije smetala slana voda. Pa zbog nje sam i na moru. I kupao sam se. Kako se veče približavalo krenuo sam dalje, 
put Novog Vinodolskog. Žao mi je Crikvenice, trebao sam tu spavati. Posle Selca sa prvim nagoveštajem mraka stigao sam u Novi Vinodolski. Tu sam pored bicikla, postavio vreću i spavao pod vedrim nebom.Prvi neponovljivi doživljaj.
Нема коментара:
Постави коментар