LUG

Ko rano rani, dve sreće grabi. Stara poslovica. Meni rano, sav sam se naspavao. Klupa koja mi je bila krevet malo me je žuljala, ali oko pet sati sam već bio ustao. Bilo mi je dovoljno spavanja. Ili ja tako mislim. Al šta ćeš, novi dan osvanjuje, put pod noge. Banjaluko, ovaj put zbogom. Možda u nekoj drugoj prići će ona biti drugačija, sretnija. Kako se sunce rađalo i meni je bilo sve bolje. Pedaliranje iz Banjaluke, na izlasku svratih u jedan kafić.Nije još počeo da radi. Kako je bilo još rano, sedi čistačica i gazda. Ja zamolio za vodu, a  on mene odakle i kuda. I tako, reč dve, na stolu se stvori kafa, pa onda burek, pa onda i doručak. Moram priznati, dobra je poslovica na početku ovog dana. Kada malo i pogledam, bosanskog novca i nemam. Milslio sam da ću morati da zamenim malo deviza, ili dinara onih naših srpskih ali za sada mi se neda. Pedaliranje nastavljam. Moram priznati da voznja ovom deonicom gde je toliko mnogo spomenka pored puta malo deprimirana. Strašno mnogo spomenika. Pitao sam jednog prolaznika. Znat šta mi je rekao. Neznate. Ovde toliko jure a milicije nema. Nema ih ni za lek. Prnjavor mesto od 8000 stanovnika. Posle srba, ukrajinci su značajna grupacija. Ima ih dosta. Stigao sam u Lug malo selo, ili predgrađe Dervente. Slučajno stadoh da priupitam da li mogu da prespavam. Ma kakvi, domaćin Jevtić mi reče : " putniče, namerniče što je kod nas to je tvoje," Mislio sam šala, mala, ali dobra. Ali nije, uverio sam se. Dok sam sedeo sa njegovom familijm, dok se roštilj pekao, počeo sam da verujem da i nije sve tako crno, malo je ostalo i belog.